STRAH VS. ANKSIOZNOST
Emocije (osećanja) su važan deo života. Strah je primarna emocija. Biološki je data ljudima kao mehanizam koji ima zaštitnu ulogu u odnosu na pojedinca koji ga doživljava. Strah je naš instrument za opstanak. Veoma je važno uplašiti se pravih stvari u pravo vreme da bismo mogli da se zaštitimo. Izreka kaže da je „onaj ko savlada svoj strah hrabar, a onaj koji nema straha lud.“ Biološki gledano, to je istina jer je funkcija straha zaštitna. Kada se pred nama pojavi medved, kao realna opasnost, možemo se boriti sa medvedom (fight) ili pobeći (flight). Strah je zdrava emocija jer nam pomaže da se izborimo sa realnom opasnošću.
„Bori se ili beži“
Sa druge strane, prirodu nezdrave emocije kao što je anksioznost možemo sagledati i bolje razumeti, samo ako razjasnimo šta ona jeste, a šta nije. Između anksioznosti i straha postoji razlika. Kada smo uplašeni, naš strah se odnosi na neki konkretan spoljašnji objekat ili situaciju (na primer virus). Strah nam koristi i pomaže nam da se sačuvamo od virusa, da primenjujemo i poštujemo mere koje su propisane, da budemo zdravo zabrinuti za svoje zdravlje i zdravlje ljudi u našem okruženju. Kada smo anksiozni, vrlo često ne uspevamo da odredimo zbog čega se tako osećamo. Fokus anksioznosti je više usmeren na unutrašnjost, nego na spoljašnje pretnje. Ansioznost je odgovor na udaljenu pretnju, kao što je na primer sada, gubitak kontrole nad situacijom zbog virusa ili povodom mogućnosti da se vi razbolite ili član vaše porodice.
O ANKSIOZNOSTI
Anksioznost pogađa celo biće. To je istovremeno fiziološka, bihejvioralna (ponašajna) i psihička reakcija. Na fiziološkom nivou anksioznost može da obuhvata različite telesne reakcije kao što su lupanje srca, mišićna napetost, mučnina, suvoća usta i grla, znojenje...). Na nivou ponašanja anksioznost nas uvodi u ponašanja koja nam ne koriste, nisu logična, niti doprinose da delujemo, da se adekvatno suočimo sa svakodnevnim izazovima, pa prepoznajemo ponašanja koja su za nas disfuncionalna (izbegavanje, odlaganje). Psihološki aspekt anksoznosti je strepnja i teskoba, a u svom najgorem obliku može da vas uvede u osećanje otuđenosti od samog sebe ili da se uplašite da ćete poludeti ili umreti. Kada osećamo intenzivnu anksioznost, kao kognitivne posledice imamo i precenjivanje negativnih karakteristika pretnje ili opasnosti, podcenjivanje mogućnosti da se savlada pretnja i stvaranje još veće pretnje u svojim mislima. Anksioznost, u smislu kojem ovaj izraz koristimo ovde, sastoji se od preterane brige, preuveličanog ili nepotrebnog straha. Najčešće se ne odnosi na fizičke povrede ili bolesti, već na mentalne "povrede" ili "rane."
OBLICI I INTENZITET ANKSIOZNOSTI
Anksioznost se javlja u različitim oblicima i različitim intenzitetima. Prema težini ona može da ide od najblažeg oblika koji se manifestuje kao blaga neprijatnost do napada panike. Anksioznost koja se javlja, a nije povezana niti sa jednom konkretnom situacijom naziva se „slobodno lebdeća anksioznost“. Ukoliko se javlja samo u određenim sitruacijama, kao na primer sada usled pandemije covid 19, kod većine ljudi, onda je nazivamo „situacionom anksioznosti“. Situaciona aksioznost se javlja kada i pored toga što preduzimate sve mere i držite se preporuka u vezi sa potencijalnom zarazom virusom covid 19, vi prestajete da se krećete, prestajete da radite stvari koje ste uobičajeno radili. Ako tome dodamo da intenzivno razmišljate o tome šta ako se razbolite (anticipirate mogućnost da se razbolite), ne možete da prestanete da brinete, onda tu vrstu anksioznosti nazivamo „anticipatorna anksioznost“. Ova anksioznost vas uvodi u stanje u kom imate utisak da ćete „izludeti od brige“ .
GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMEĆAJ
Mnogi ljudi danas pate od generalizovanog anksioznog poremećaja, koji može da se razvije u bilo kom dobu, kako kod dece i adolescenata, tako i kod odraslih i starijih osoba. Češći je kod žena, nego kod muškaraca. Može biti pogoršan bilo kojom situacijom koja izaziva strah od neuspeha, strah od gubitka kontrole, strah da se nećete uspeti izboriti sa teškoćama, strah od odbacivanja ili napuštanja, strah od bolesti ili smrti (kao u aktuelnom pandemisjkom momentu).Generalizovani anksiozni poremećaj može biti dodatno pogoršan kada vam se povećavaju zahtevi za ispunjavanje obaveza, kada imate intenzivne porodične ili bračne sukobe, kada je vaše zdravlje ugroženo nekom fizičkom bolešću ili kada ste u bilo kojoj situaciji koja doprinosi da se povećava vaše opažanje opasnosti ili pretnje. Uzorci ovog poremećaja su nepoznati, a razvoju poremećaja mogu doprineti faktori vezani za nasleđe, neurobiološki faktori, ali i iskustva povezana za detinjstvom kao što su preterana očekivanja roditelja, napuštanja ili odbacivanja od strane roditelja itd…
ANKSIOZNOST – STRAH KOJI OSTAVLJA BEZ DAHA
Anksioznost je sastavni dio života i povremeno svi imamo ovo osećanje. O bolesti, odnosno poremećaju, govorimo tek onda kada je anksioznost stalno prisutna. Ne moramo se bojati svake anksioznosti jer je ona uobičajena i informiše nas da se nalazimo u nekoj situaciji koja nas brine. U većini situacija anksioznost će prestati kada ove situaciju prestanu. Međutim, kada je anksioznost stalno prisutna i ometa nas u savladavanju zahteva svakodnevnog života, tada nas ona ne podstiče da rešavamo problem nego nas naprotiv blokira, ostavlja nas bez daha, tada je dobro potražiti pomoć stručnjaka koji će moći utvrditi da li se radi o anksioznom poremećaju. Anksiozni poremećaji su vrlo učestali poremećaji, tako da ne bi bilo neobično da saznate da neki ljudi u vašoj najbližoj okolini imaju neki od ovih poremećaja. Podaci pokazuju da tokom života čak 30 % osoba ima neki od anksioznih pormećaja.
UKRATKO - ŠTA TREBA DA ZNAM O ANKSIOZNOSTI?
- Anksioznost je prirodna reakcija na stres, nelagodu, opasnost;
- Sama po sebi nije negativna i ne treba izbegavati svaku anksioznost, jer je anksioznost svakodnevnog života normalna i korisna - ne treba je se bojati;
- Nema uspešnog delovanja bez nekog nivoa anksioznosti;
- Anksioznost se može kontrolisati pa nećete zbog anksioznosti izgubiti kontrolu nad svojim ponašanjem i učiniti nešto nekontrolisano – uvek vi možete odlučiti o tome šta će učiniti, a šta ne;
- Osoba koja doživljava napad panike, ne treba se bojati da će izgubiti razum / “poludeti” ili da će doživeti infarkt ili umreti;
- Kafa, cigarete i alkohol mogu provocirati anksioznost. Trebalo bi da smanjite cigarete ili prestnete da pušite, pijete kafu i alkohol;
- Za vreme predmenstrualnog perioda (PMS) kod nekih žena mogu se pojaviti simptomi anksioznosti;
- Kod fizičkog napora ili kod emocija koje se javljaju kao reakcija na neku situaciju pojavljuje se ubrzanje pulsa i disanja , što osobe koje pate od anksioznih poremećaja mogu doživjeti kao pogoršanje svog stanja. Važno je znati da je to normalna pojava koja će se smiriti nakon nekog vremena;
- Reakcije koje se događaju u telu prilično su slične pri različitim emocijama kao što je npr. tuga ili ljutnja. Nemojte se odmah zabrinuti da vam se stanje pogoršalo jer je normalno da osećate različite emocije u različitim situacijama;
- Da biste prepoznali da li vam se anksioznost pogoršala uzmite u obzir događaje neposredno pre nego što ste se počeli osećati teskobno. To može pokazati da se uopšte ne radi o anksioznosti već o nekoj drugoj emociji koja vama trenutno vlada, ili da postoji poseban razlog za teskobu. To često može biti umirujuće, svakako bolje nego da se osećamo teskobni "bez razloga";
- Negativne misli mogu pogoršavati simptome anksioznosti; Zaustavite zastrašujuće misli, sugerišite sebi pozitvne misli – jer mi možemo da utičemo na svoje misli!
- Panika je samo preterano izražena anksioznost;
- Pričekajte, dajte vremena strahu da iščezne, bez borbe ili bega od njega. Samo ga prihvatite.
- Vrlo brzo ćete primetiti da će strah prestati kada mu prestanete dopirnostiti zastrašujućim mislima i kada smirite disanje.
