Hrabrost nije odsustvo straha – već pobeda nad njim


Ljudima teško pada da se usredsrede na sadašnjost, na ovaj trenutak u kom su sada dok čitaju ovaj tekst. Psiholozi i psihoterapeuti kažu da ako ste preterano zabrinuti, to znači da previše vremena provodite razmišljajući o budućnosti i postajete anksiozni, a ukoliko previše „mozgate“ o prošlosti, i o tome šta jeste ili niste uradili, moguće je da će vas depresija uzeti pod svoje. Živimo u zaista neuobičajenim okolnostima, u kojima učimo novi repertoar ponašanja i preživljavanja usled objektivnih okolnosti koje su nastupile sa pandemijom uzrokovanom virusom covid 19. Učimo da živimo u sadašnjosti, jer sva moć leži u u sadašnjem trenutku.

Svakodnevno smo suočeni sa strahom. Za nas je ovo nepoznato, vrlo traumatično iskustvo, koje zaista vodi ka kolektivnoj traumi. Pandemija kao traumatično iskustvo nas pogađa i uključuje čitave grupe ljudi, zajednice i društva. Sve veći broj ljudi se obraća stručnjacima, traži pomoć i podršku da prevaziđe strah, anksioznost, depresivnost, osećaj beznadežnosti, uznemirujuće misli, bezvoljnost, razdražljivost i paniku koju svakodnevno osećaju. Karantin, policijski čas, zabrana okupljanja, zastrašujuće vesti koje svakodnevno slušamo o širenju covid 19 infekcije nas sve, manje ili više, pogađaju.

Pojava pandemije COVID-19 je stresna za ljude. Strah i anksioznost zbog bolesti mogu biti izraženi i izazvati snažne i vrlo različite emocije kod svih nas. Svako različito reaguje na stresne situacije. Način na koji reagujete na epidemiju može zavisiti od porekla, stvari koje vas razlikuju od drugih ljudi i zajednice u kojoj živite. U zavisnosti od ličnih karakteristika odnosno karakteristika ličnosti svako od nas doživeće ovu kriznu situaciju na različit način. Kako virus nastavlja globalno širenje i broj dijagnostifikovanih slučajeva COVID-19 i dalje raste, anksioznost vezana za epidemiju takođe raste. Iako je osećaj zabrinutosti, kao odgovor na pretnju normalna ljudska reakcija, dugotrajna i intenzivna zabrinutost može potkopati konstruktivne reakcije na krizu. Zato je važno da sumiramo naše znanje o anksioznosti.

Ivana Koprivica

Ivana Koprivica


Psiholog - Psihoterapeut